Већина модерних аутомобила има кочнице на сва четири точка, којима управља хидраулични систем. Кочнице могу бити диск или добош.

Предње кочнице играју већу улогу у заустављању аутомобила него задње, јер кочење пребацује тежину аутомобила на предње точкове.

Због тога многи аутомобили имају диск кочнице, које су генерално ефикасније, напред и добош кочнице позади.

Дискови кочиони системи се користе на неким скупим или високоперформансним аутомобилима, а системи са бубњевима на неким старијим или мањим аутомобилима.

Диск кочнице

Основни тип диск кочнице, са једним паром клипова. Може постојати више од једног пара, или један клип покреће обе плочице, попут механизма маказа, путем различитих типова чељусти – клизне или закретне.

Диск кочница има диск који се окреће заједно са точком. Диск је опремљен чељустима, у којима се налазе мали хидраулични клипови који раде под притиском из главног цилиндра.

Клипови притискају фрикционе плочице које се стежу за диск са сваке стране како би га успорили или зауставили. Плочице су обликоване тако да покривају широки сектор диска.

Може постојати више од једног пара клипова, посебно код двокружних кочница.

Клипови се померају само мало да би активирали кочнице, а плочице једва да се померају поред диска када се кочнице отпусте. Немају повратне опруге.

Када се кочи, притисак кочнице притиска плочице уз диск. Када је кочница отпуштена, обе плочице једва да се крећу од диска.

Гумени заптивни прстенови око клипова су дизајнирани да омогуће клиповима да постепено клизају напред како се плочице троше, тако да мали зазор остаје константан и кочнице не требају подешавање.

Многи каснији аутомобили имају каблове сензора хабања уграђене у плочице. Када су плочице скоро истрошене, каблови се огољавају и метални диск их кратко споји, што пали упозоравајућу лампицу на инструмент табли.